mama

Danas sam pukla...toliko da sam resila na ovaj nacin sebi da olaksam tezinu i visoku cenu roditeljstva. Polazim od sebe i smatram da se svaki roditelj bar jednom zapitao: da li gresim i kako da se postavim? Nije sve jedno ...stvarno dobra reklama...vazi za sve! Nije lako podrzavati /to je lepsa rec od gurati/ svoje dete kroz zivot. Kolika su moja ocekivanja, koliki je moj prag tolerancije sve se stavlja na veliku probu onog momenta kada sam shvatila da je noje dete poraslo i polako krenulo svojim putem ali ne onim tempom i u mom zeljenom pravcu. Naime, nailazim na zid cutanja ili izbegavanja jer...to je decak koje je u pubertetu-zivotnoj hemijskoj reakciji- i... duplo vise energije mi je potrebno ne bih li dosla do osnovnih informacija tipa: kako ti je u skoli, kakvi su drugovi, da li su profesori namrsteni...izvlacim iz njega KLESTIMA svaki odgovor i uzano pocinje da me nervira cela situacija koja se namesta. Verovatno gresim kada vucem paralelu izmedju starije kcerke i njega-mladjeg sina-ali je to neminovno jer ne mogu da ga poredim sa komsijinim sinom sa treceg sprata, zar ne? Najbanalnije stvari su mi najteze. Da li taj problem nastaje iz mog horoskopskog znaka /devica/ ili ja pravim "racun bez krcmara". Jutrosnja situacija me je navela da se i ovim putem oglasim i ispricam "jade" jedne mame. Sin ustaje u 9. jutarnja gimnastika. jutarnja kozmetika, oblacenje i odlazak u gimnaziju. Super na prvi pogled, ali...ustao je kasno, nije doruckovao, boli ga grlo a nije poneo septolete, zaboravio svesku za srpski jezik, samo otisao...laganica, bez grca na licu -OPUSTENO. A ja da odlepim.   Mozda se to nekom i ne cini kao proble ali ta nonsalantnost me jednostavno nervira. Kako cemo-lako cemo! 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.